"Super ako dođu, ali se ne igra za pare!" Oni su držali rekord u Areni dosta pre evroligaša – i vraćaju se ovog leta /VIDEO/

Svetske šampionke će u periodu od 18. do 22. juna ugostiti selekcije SAD, Poljske, Nemačke, Holandije i Francuske.

„Orlovi“ će od 25. do 29. juna biti domaćini reprezentacijama Argentine, Kube, Holandije, Nemačke i Irana. 

- Ja se nadam da su se ljudi uželeli malo te vrhunske odbojke uživo, a ne preko televizije. Stvarno bih voleo da bude što više ljudi, da napravimo jedan lep ambijent, da se malo taj kult reprezentacije vrati. Mislim da je to odlična prilika za tako nešto – rekao je nekadašnji kapiten Bojan Janić.

Mnogi mladi igrači i igračice imaće priliku da prvi put igraju pred svojim navijačima.

- Izuzetno je važno, jer je najlepše igrati pred svojom publikom, pre svega svojom porodicom i prijateljima. To je sedmi igrač na terenu, mnogo znači da se igra kod kuće, u svojoj sali i nadam se da će Liga nacija biti ispraćena. Jeste se desila smena generacija, ali ima devojaka koje imaju šta da pokažu i treba im taj vetar u leđa da nastave da nižu uspehe i da drže ovu reprezentaciju uspešnom – dodala je proslavljena Milena Rašić.

U Beogradskoj areni igrale su se velike utakmice. Pamte se pobede, poraze, suze, smeh i aplauzi. I sada, kad se Liga nacija vraća u Srbiju, vraćaju se i uspomene.

Odbojkašice su tu igrale nezaboravno Evropsko prvenstvo 2021. godine, na kojem su osvojile srebro.

- Ne postoji reč kojom bih opisala igranje pred celom Arenom. Ostaje žal za zlatom, koje smo te godine imale priliku da osvojimo. Ali dale smo sve od sebe u tom trenutku – prisetila se Milena.

- Meni je to bila poslednja utakmica u dresu reprezentacije. Mislim da je bio savršen trenutak za izlazak iz reprezentacije, da smo osvojile zlato. Nekako su se sve kockice poklopile. I da je došlo zlato, bio bi to kompletan događaj. Ali ne mogu da kažem da žalim. Medalja je medalja, mi smo i dalje bile u vrhu.

Odbojkaši su u toj istoj dvorani igrali finalne turnire Svetske lige, 2005. i 2009 – protiv najjačih reprezentacija sveta. I dva puta su gubili u finalima – od Brazila.

- Ljudi su to takmičenje gledali kao pripremu za nešto što sledi, ali je s druge strane, veliki prestiž jer igraš protiv najboljih na svetu. Pričalo se to kao – igra se za pare. Ne igra se za pare, niko nije tu... Super je ako dođu pare, ali niko nije razmišljao: „Hej, hajde zaradićemo pare ako uđemo u fajnal siks, ili da osvojimo ne znam ja šta“. Kada dođu – super, ali je i dalje bilo da hoćeš da pobediš Brazil, Rusiju, ko je tu sad bio najjači, Francusku... Bilo je poraza, dosta bolnih. Ne želim da ih se sećam, sve sam ih negde blokirao – istakao je Janić.

- Taj Brazil... Uvek je bilo gusto, a na kraju nas dobiju. Baš je bilo bolno, iskreno. Bili smo blizu, bila je fantastična atmosfera, ali je ta generacija njihova dominirala te decenije.

Finalni meč iz 2009. bio je po mnogo čemu istorijski. Između ostalog, i jer je na tribinama bilo 22.680 gledalaca. U to vreme to je bio rekord takmičenja i ovog objekta.

- Ne znaš gde se nalaziš – nasmejao se Janić.

A šta nekadašnji kapiteni očekuju od nove generacije i turnira koji će se igrati u Beogradu, saznajte u našoj novoj epizodi:

Pročitajte još: