Mrzi Putina, isprozivao je Novaka Đokovića, a sad i Trampa! Legenda je zaratila i baš je briga ko će šta reći

Rat nije završen, tako da ne možemo reći da ga je Rusija dobila. Nadam se da ga nikada neće dobiti. Ali, zaista, napreduje. I to nije iznenađujuće, jer je slobodni svet veoma sporo reagovao na ovu pretnju. A odgovor nije bio srazmeran opasnosti. Bilo je nekoliko uspeha, ali se nadam da smo sada na prekretnici, u trenutku kada će Evropa konačno odlučno odgovoriti i početi da deluje onako kako je odavno trebalo.

Pre nego što odgovoriš, moraš da definišeš svoje ciljeve i da objektivno analiziraš situaciju. Evropa još uvek nije spremna da prizna da smo u ratu sa Putinovom Rusijom. Iako je Ukrajina u Evropi i to se može smatrati napadom na Evropu. Ali za Rusiju, ovo je rat na više frontova. Ne samo na bojnom polju, kao što je slučaj sa Ukrajinom, koja ionako pripada Evropi. Ovo je hibridni rat. Putinov cilj, kako je sam izjavio, je da potkopa naše vrednosti i promoviše agendu Carske Rusije. Verovati da možemo da pregovaramo sa njim, a da to ne priznamo, čini napore neiskrenim. Nakon što priznamo realnost, možemo početi da delujemo kao zaraćena strana.

Postoji mnogo načina da se suprotstavi i, na kraju, odbije Putinove napore. Možete učiniti više da eliminišete proruski uticaj u evropskim zemljama, od baltičkih država i Rumunije, do Velike Britanije. Ali najefikasnije akcije su direktne, kojima mu se suprotstavljate. Ukrajini se može mnogo više pomoći pružanjem mnogo efikasnijeg oružja. Takođe, treba prekinuti Putinovo finansiranje. Novac je gorivo rata. Umesto određenih paketa sankcija, jednostavno treba zaustaviti trgovinu naftom sa Rusijom. 60% toga prolazi kroz Sever, kroz evropske vode. Postoji dovoljno pravnih razloga ili razloga vezanih za zaštitu životne sredine da se to zaustavi. Ili se može uvesti veliki porez ili mu se zabraniti pristup ključnim kanalima. Ako želite da dobijete rat, pronađite način.

Mogu se primeniti i sankcije kompanijama koje i dalje posluju sa Rusijom. Značajan uvoz Rusije nije zaustavljen. Čak i kompanije iz proukrajinskih zemalja, poput Estonije, Finske ili Poljske, nastavljaju trgovinu preko trećih zemalja, Kazahstana, Kirgistana i drugih. Izvoz iz Nemačke u Kirgistan je porastao deset puta, kompenzujući ono što je ranije išlo u Rusiju. Rusija i dalje veoma zavisi, čak i ekonomski, od tehnologije i materijala sa Zapada. I mnoge ukrajinske istrage su pokazale da je 70–80% komponenti ruskih raketa i dronova proizvedeno na Zapadu, uglavnom u SAD. To pokazuje da Evropa i dalje pokušava da pronađe kompromis. Ali ratovi se ne dobijaju kompromisom. Niti konsenzusom.

Sramotno je što je Mađarska i dalje punopravna članica EU, čak i predsedava Savetom šest meseci i prima subvencije. Orban je trojanski konj! Sada znamo da se urotio sa Putinom da napadne Ukrajinu sa Zapada, nakon što bi Putin imao uspeha na Istoku i u centru. Evropa se pretvara da se vodimo pravilima koja se primenjuju u mirnodopskim uslovima. Poštujem pravila, ali ta pravila su za mir. Rat zahteva drugačija pravila. Približavamo se kritičnom trenutku, ali za sada, reči ne mogu pobediti oružje. Nedavno sam napisao članak u Die Welt, ohrabrujući novoizabranog kancelara Merca da izvrši pritisak. Pohvalio sam njegov govor, koji je imao mnogo snažnih reči, ali sam mu rekao: "Jedna Taurus raketa vredi hiljadu reči". Evropa ima novac, tehnologiju i potencijal da pomogne Ukrajini, baš kao i SAD. Naravno, američka podrška je ključna. Ali nakon više od tri godine rata, Evropa je dala Ukrajini manje nego što je Severna Koreja dala Rusiji. To vam pokazuje da Evropa nije delovala sa ozbiljnom namerom da dobije rat.

Ne moram ništa da verujem, samo treba da slušam šta Putin govori. Ukrajina je samo usputna stanica. To je više puta izjavio. Glavni cilj je uništenje ukrajinske države. Na Putinovoj mapi, Ukrajina ne postoji! Ne možete mi reći da je to samo unutrašnja propaganda. To je plan. On je čovek koji nema problema sa prolivanjem krvi, koji čini zločine i teroriše naciju svakodnevno. Ne morate da pogađate njegove namere jer vam ih jasno saopštava. Putin je rekao da Ukrajinu treba podeliti između Rusije, Mađarske, Poljske, Slovačke. Odnosno, da nestane. Nacionalni identitet Ukrajine mora se rastvoriti u Rusiji. Otima ukrajinsku decu i prevaspitava ih u Rusiji. To je deo plana. Na globalnom nivou, opet, ne moram ništa da izmišljam, samo treba da slušam šta Putin izjavljuje. On kaže da se NATO mora vratiti na granice iz 1997. To je rekao 2021, nakon što je to izjavio 2007. Veoma je jasno, NATO se mora vratiti na prethodne granice. To uključuje i Rumuniju, ali i sve zemlje koje su pristupile nakon te godine. Zašto želi da se vrati? Njegova propaganda to jasno kaže: "da vratimo ono što je bilo naše i da obnovimo ruski uticaj na bivšem sovjetskom prostoru". To uključuje baltičke zemlje i širenje uticaja. Neće se zaustaviti na Ukrajini. Njegov rat je globalan, protiv slobodnog sveta. Za njega je ovo Četvrti svetski rat, krstaški rat protiv slobodnog sveta. Osvećuje se za Hladni rat, koji smatra Trećim svetskim ratom i koji je Rusija izgubila. Želi da obnovi sovjetsku carsku slavu i da se bori protiv slobodnog sveta. Za njega su ugovori samo papir, bezvredni.

Još uvek imam nekoliko prijatelja i rođaka tamo. Ne tvrdim da imam potpunu sliku ruskog društva, ali je sasvim jasno da većina ljudi samo pokušava da preživi. Ne verujem da postoji većina koja sa entuzijazmom podržava rat. Možda jedna trećina, što je i dalje mnogo! Većina prihvata ono što se dešava. Zvuči ružno, ali za mnoge Ruse rat je bio koristan. Ne sa moralne tačke gledišta, već ekonomski. Na početku je rat dao podsticaj ekonomiji. Sistem je bio krut, ali Putin je iskoristio rat da ga pokrene. Stvorio je cilj i to je donelo plus ekonomiji. Ulagano je, proizvodilo se više. Porodice su zarađivale bolje, čak i ako su rođaci ginuli na frontu, dobijali su novac. Zvuči užasno, ali to je istina.

Bilo je malo razloga da se većina protivi. Moskva i Sankt Peterburg su bili pošteđeni mobilizacije. Tamo niste videli vreće sa leševima sa fronta. Regruti su dolazili iz zatvora ili iz siromašnih regiona, nacionalnih republika kao što su Čečenija, Burjatija, Sibir. Tako da većina živi u bezizlaznoj realnosti. Ja sam mišljenja da je propuštena velika prilika 2022. godine, kada smo mogli da pružimo šansu Rusima koji su se protivili i želeli da pobegnu. Tada je između jednog i tri miliona Rusa pobeglo u zemlje poput Kazahstana, Jermenije, Gruzije, Uzbekistana. Izabrali su ove zemlje jer nisu imali vize za Evropu. Nisu bili siromašni izbeglice, već obrazovani, kompetentni ljudi koji su tražili šansu. Čak je porastao BDP u tim zemljama. Mihail Hodorkovski (prim. prev. - ruski biznismen i disident) i ja smo predložili da im se ponudi put za preseljenje, ako potpišu izjavu u kojoj osuđuju Putinov režim i ratne zločine. To im više ne bi dozvolilo da se vrate u zemlju. Imali bi šansu da dobiju boravišnu dozvolu, mogli bi da otvore bankovni račun i ekonomski doprinesu. Ništa nije urađeno. Ti ljudi su vraćeni. Razumem zašto Ukrajinci i mnogi Evropljani ne žele da imaju posla sa Rusima. Ali problem je što ti ljudi sada rade u ruskoj ratnoj industriji. Govorimo o inženjerima, IT stručnjacima, finansijskim stručnjacima. Užasno je ono što rade, ali da li ste im pružili ikakvu šansu? To je kao što sam rekao Amerikancima. Da ste 1942. imali priliku da ponudite vize nemačkim naučnicima, da li biste to učinili? Po čemu je sada drugačije? Ko bi potpisao izjavu, mogao bi da ode, u Jermeniju, na primer, u ambasadu i zatraži zaštitu. Imali smo važnu šansu. Mogli smo da stvorimo, kako ja to u šali kažem, kvazidržavu sa milionima Rusa koji nisu želeli da se uključe u Putinov rat. Mogli smo sve da promenimo. Bio bi to dvostruki udarac: izbacili bismo ih iz ruske ekonomije i mogli bi da urade nešto za nas. Nisu bili izbeglice, bili su ljudi koji su mogli da rade, koji su donosili resurse i znanje. Sada, ironično, evropske sankcije pogađaju Ruse koji su otišli. Sankcije se fokusiraju na mesto gde ste rođeni. Čak i u mom slučaju. Ja sam hrvatski državljanin više od 10 godina, imam evropski pasoš. Ruski pasoš mi je istekao i više ga ne koristim, putujem sa hrvatskim pasošem. Nalazim se na ruskoj listi terorista, sa poternicom, ali imam sreće jer u mom pasošu piše da sam rođen u Azerbejdžanu, a kompjuter me ne prepoznaje kao Rusa. Ali to pokazuje da nije postojao plan ili strategija. A ne možete dobiti rat bez plana.

Iznenađen sam što su neki to i učinili. Sportisti žele da uspeju, da treniraju. Hrabar je čin govoriti. Ako si veliki sportista, to ne znači da si spreman da prekineš veze sa Rusijom. Ako ne podržavaš Putina, to znači da moraš da odeš. Zato sam rezervisan kada je u pitanju kritika drugih. Kritikovati je jedno, podržavati je drugo. Pogledajte Aleksandra Ovečkina, najpopularniju zvezdu NHL-a. Podržava Putina i nikoga nije briga, on je heroj. Kaže: "Moja porodica je u Rusiji." Možda neki kažu: "Milionar si, preseli je!", ali niko ga ne poziva na odgovornost. Dakle, pre nego što kritikujemo ruske sportiste, moramo da vidimo šta je Zapad učinio. Da li je Zapad stvorio uslove da ljudi poput Ovečkina mogu da naprave izbor? Ne. Ali ljudima nije stalo, cene ga. Ponavljam, jedno je kritikovati, drugo je ne podržavati.

Ne može doneti mir! Nemojmo gubiti vreme na to. Šta god Tramp kaže, treba umanjiti deset ili čak sto puta. Mir podrazumeva pregovore između dve strane, da postoji kompromis. Rusija nema nameru da zaustavi rat. Peskov je upravo rekao da čak ni primirje nije moguće. Putinova Rusija će nastaviti rat koliko god može. To je gorivo njegovog režima. Sve u Rusiji zavisi od rata, od vrha do vrtića.

Deo sam organizacije. Veoma sam ponosan što sam učinio nešto što je postalo sistem. I osećam da je Grand Chess Tour poslednje utočište šahovske tradicije. Za tradiciju šaha, činimo sve što možemo da sačuvamo klasično nasleđe igre. I zahvaljujući Grand Chess Touru, imamo sistem događaja koji je neka vrsta stabilizirajućeg faktora u svetu, u periodu mnogih promena. Igra se razvija. Ima više brzopoteznog šaha, 960, zvaničnog šaha. Ali veoma je važno sačuvati ovaj element igre, klasični šah. Već vidimo smenu generacija, dolaze mlađi igrači. Dakle, to je velika tradicija. Veoma sam ponosan što sam deo toga.

Dobra stvar kod Grand Chess Toura je što vam uvek pruža priliku da uživate u igri jer ima mnogo borbe. Svaki turnir koji organizujemo dokazuje da su žalbe na budućnost klasičnog šaha jednostavno preterane.

On je veoma dobar igrač, ali postoji mala razlika. On ima titulu u periodu kada znamo ko je najjači igrač. A to još uvek nije on. To je Magnus Karlsen. Ali je veoma solidan i ima veliku upornost. Tako da niko ne osvaja titulu, čak ni bez Magnusove igre, slučajno. Pa da vidimo koliko daleko može da stigne. Još uvek mora da dokaže da je dominantan igrač.

Ne postoji jedan odgovor. Očigledno, najbolji igrači se osećaju prijatnije u proceni različitih vrsta pozicija. Tako da su univerzalniji. Ali postoje i psihološke karakteristike. Mislim da je sposobnost donošenja odluka tokom partije i kontrole emocija i velike energičnosti. Radi se samo o osećaju toka igre.

Manje nego što sam to ranije činio. Uvek sam pratio Svetsko prvenstvo u fudbalu. Od 1970, mislim. Pratiću ga i 2026. Što se tiče drugih događaja, da, pratim ih povremeno, ali ne sada. Svet je prepun drugih događaja. Tako da je teško koncentrisati se samo na sport. Šah se odavno promenio. Možete primetiti stil igre igrača i način na koji se pripremaju, jer su mašine dominantna sila i značajno utiču na pripremu u otvaranju

Sada, tragično je to što, uprkos očiglednim zločinima koje je Putin počinio u Rusiji i van nje, Zapad je uvek pokušavao da mu nađe izgovore. A oni poput mene, koji su pokušavali da neprestano alarmiraju, bili su potpuno ignorisani. Imali smo svet kojim su upravljali lideri poput Angele Merkel i Baraka Obame, koji su uvek odlučivali da ignorišu, da vode politiku "ne vidim zlo, ne čujem zlo" - Gari Kasparov, u drugom intervjuu za Gazetu Sporturilor