Istorija i estetika teniskih kačketa: Od viktorijanskog doba do Janika Sinera

Janik Siner se na Rolan Garosu 2025. pojavio na terenu sa plavim kačketom koji se slagao sa šortsom, dok je nosio zelenu majicu. Ova kombinacija boja pojavila se i van terena, kroz duks u stilu ragbi majice sa dugim rukavima i horizontalnim prugama.

Teniseri su verovatno sportisti najopsednutiji rutinom - ako ni zbog čega drugog, onda zato što sport sam po sebi zahteva mehaničko ponavljanje pokreta iz poena u poen kako bi se pobeđivalo. Potrebni su im mali lični rituali da bi se fokusirali, resetovali emocije posle osvojenog ili izgubljenog poena. U tom psihološkom okviru nalazi se i Sinerova odluka da nosi kačket.

Ipak, kačketi su daleko više od pukog estetskog trenda. Menjali su oblik, boju, veličinu i materijal, ali su oduvek bili sastavni deo igre.

Šeširi su prisutni na teniskim terenima još od prvih mečeva. Zbog aristokratskog porekla sporta - u kojem su elegancija i besprekoran stil bili obavezni - odnos tenisa i šešira razvio se prirodno, kao da jedno bez drugog nije moglo da postoji.

Rene Lakoste, osnivač brenda sa prepoznatljivim krokodilom, bio je jedan od pionira u nošenju kačketa među profesionalcima - često viđan u ravnom šeširu uz svoj čuveni polo ili košulju sa dugim rukavima i pantalonama. U dvadesetim godinama prošlog veka, muškarci su nosili i fedore, beretke pa čak i "legionarske" šešire.

Još ranije, u viktorijansko doba, žene su na terenima nosile "boater" šešire. Tadašnji estetski standardi nalagali su - ili barem dopuštali - da žene igraju obučene kao za društveni događaj: u duge haljine s korsetima i, najvažnije, u šešire sa perjem ili cvećem.

Elegantni šeširi su postepeno nestali sa ženskih terena, a zamenile su ih rane verzije traka - profinjene tkanine vezane oko potiljka. Ovaj trend bio je ispred svog vremena i pokrenula ga je Suzan Lenglen, prva prava modna ikona tenisa dvadesetih godina, i postao je instant hit.

Velika promena nastupila je početkom 1930-ih zahvaljujući američkoj igračici Helen Vils, koja je predstavila prve prototipove vizira - šešira otvorenog gornjeg dela. Za razliku od današnjih sportskih modela, ti rani viziri zadržavali su elegantan izgled sa mekšim obodom, nalik fedori bez krune.

Viziri su kasnije nestali iz profesionalnog tenisa, iako su osamdesetih godina doživeli povratak u amaterskim klubovima kroz jarko obojene plastične modele. Povezani su s golfom i postali dodatak dominantno u muškom sportu.

Povratak u ženski tenis desio se krajem devedesetih i početkom 2000-ih, zahvaljujući Venus Vilijams i Mariji Šarapovoj, koje su postale poznate po nošenju vizira.

Kačketi su takođe postepeno nestajali iz muškog tenisa. Aristokratski stil ustupio je mesto novim normama, a kraj je došao tokom rivalstva Borga i Mekinroa sedamdesetih i osamdesetih - obojica su učinila traku za glavu svojim zaštitnim znakom i inspirisali čitavu generaciju.

Prekretnica se desila 1989. kada je Džim Kurijer osvojio svoj prvi ATP naslov u Bazelu noseći bejzbol kapu. To je postalo njegov zaštitni znak - i početak trenda koji su brzo usvojili veliki sportski brendovi. Uvođenje bejzbol kačketa označilo je pravu promenu.

Dok su šeširi oduvek bili prisutni u tenisu, sada su postali alat - poput reketa - za blokiranje sunca ili upijanje znoja. Istovremeno, postali su modni dodatak i stvorili novo tržište - milioni su počeli da ih nose van terena. A ako je jedan komad odeće potpuno raskrstio s prošlošću devedesetih, to je bila saradnja Najkija i Agasija.

Kada je Andre Agasi osvojio Vimbldon 1992, nosio je beli Najki kačket sa dugim repom koji je virio iz njega. Od tog trenutka, bejzbol kačketi postali su standard na terenu.

Kao što je pomenuto, kačketi su se vratili kao funkcionalni deo opreme, ali se oko 2000. pojavio novi trend: teniseri su počeli da nose kačkete unazad, sa šiltom pozadi i otvorom za rep napred.

Dok su bejzbol kačketi bili prihvaćeni od tradicionalista, ovaj novi stil nije - izazvao je podele između onih kojima je bio udoban i onih koji su ga smatrali besmislenim. Za mnoge je to bio šamar teniskoj tradiciji oblačenja. Trend je popularizovao Lejton Hjuit, koji je 2001. osvojio US Open s običnim bejzbol kačketom, a zatim prešao na zatvoreni model za ceremoniju - stil bliži uličnoj nego sportskoj modi.

Od tada nije bilo povratka. Nošenje kačketa unazad postalo je stvar stila, a mnogi savremeni igrači, poput Matea Beretinija i Holgera Rune, prigrlili su ovaj izgled. Često se viđa i na treninzima, gde unazad okrenut kačket daje opušteniji izgled u odnosu na tenziju mečeva.

U pogledu stila, Nik Kirjos je jedan od retkih koji je potpuno srušio pravila. Australijanac ne samo da je nosio kačket unazad, već je često birao mekše modele sa savitljivim šiltovima savijenim nagore - omaž biciklističkoj estetici, piše portal "nss-sports".

Kačketi su i dalje sastavni deo teniske estetike. Pomenuli smo Janika Sinera, ali i nova zvezda u usponu, Žoao Fonseka, izlazi na teren sa kačketom brenda On, koji je njegov tehnički sponzor.

Tomi Paul je, s druge strane, prigrlio potpuno drugačiji stil - brend Nju balans je za njega dizajnirao seriju "trucker" kačketa. Za razliku od tradicionalnih modela, oni nemaju zakrivljeni prednji deo, već mrežastu pozadinu.

Viziri su i dalje prisutni na ženskoj sceni, zahvaljujući zvezdama poput Paule Badosa, Eme Radukanu, Elene Ribakine, Džesike Pegule i Mire Andrejeve. Njen uspeh na Australijan openu 2025. učinio ju je modnom inspiracijom za mlade američke teniserke.

U celini, šeširi su možda promenili oblik, ali nikada nisu napustili tenis. Zapravo, sada izgledaju kao da će ostati zauvek. Za igrače, oni predstavljaju zonu komfora - dodiruju šilt, pomere ga, skinu pa vrate nazad.

Za brendove, to je još jedan način da profitiraju na popularnosti "tenis-kor" stila i inspirišu milione da se oblače poput svojih idola – bilo da su na poslu, u teretani, na terenu ili u svakodnevnom životu.