Formula 1 slavi 75. rođendan: To sigurno nisu normalni ljudi. To su buntovnici, ludaci... Ljudi očajnički žele da ostave svoj trag i spremni su da umru pokušavajući

Bilo je to u Silverstonu, na Gran priju Velike Britanije. Posle 70 krugova slavio je Italijan Nino Farina u automobilu Alfa Romeo, ispred klupskog kolega zemljaka Luiđija Fađiolija i Redža Parnela. Na prvoj trci učestvovao je 21 vozač iz devet država: Devetorica Britanaca, četvorica Francuza, dvojica Italijana i po jedan vozač iz Belgije, Irske, Monaka, Argentine, Tajlanda i Švajcarske. Nije bilo nijednog nemačkog vozača. Huan Manuel Fanđo je odustao osam krugova pre kraja zbog problema sa pumpom za ulje. U 1950. je vozilo ukupno sedam trka, Farina je slavio još u Švajcarskoj i na domaćem terenu u Italiji što mu je bilo dovoljno za titulu sa 30 bodova. Fanđo je bio drugi sa 27 bodova - Argentinac je pobedio na sve tri trke koje je završio, na tri je odustao, dok su se u Indijanapolisu takmičili samo američki vozači.

Sport koja je nekada bio puna opasnosti, avanture i srušenih snova nastavlja da raste sve više i više. Rođendan će biti proslavljen za vikend, na legendarnoj stazi u Imoli gde će se voziti Velika nagrada Emilije Romanje. Na ovoj stazi 1. maja 1994. život je tragično izgubio Ajrton Sena kada je u sedmom krugu izleteo u krivini Tamburelo i udario je u betonski zid. Postoji mnogo fraza kojima može da se definiše Formula 1. Jedna koju smo zapamtili je iz filma “Rush” koji na realan način pokazuje tadašnje rivalstvo vozača Džejmsa Hanta i Nikija Laude.

Formula 1 se dosta promenila od Silverstona 1950. do poslednje trke vožene pre desetak dana u Majamiju. Taj izraz sažima šarm koji je počeo u Silverstonu, na bivšem aerodromu Kraljevskog vazduhoplovstva iz Drugog svetskog rata. Odatle je poletao Vikers Velington, bombarder koji je bio jedno od prvih aviona odabranih za odgovor na nemačku invazije na Poljsku 1939. Na krivinama su bile postavljene bale od sena da bi vozači znali kada da skrenu a bezbednost nikoga nije zanimala. I mnoštvo zvezda je prisustvovalo takvom događaju. Prve VIP ličnosti, iako daleko od onih koje danas gledamo kako zastavom mašu za kraj trke, dolazile su na trke. Pedesetih godina prošlog veka to su bili kralj Džordž II, kraljica Elizabeta II i princeza Margareta koji su svojim očima videli prvog pobednika u istoriji, Italijana Nina Farinu.

Od tog početka, upečatljiva vrednost u istoriji Formule 1 je njena sposobnost da prevaziđe tragedije, da neguje kult sledbenika koji nastavlja da raste iz godine u godinu. Nema drugog razloga zašto postoji 20 momaka koji voze “mašine smrti” brzinom od više od 300 kilometara na sat. Ali, bilo je i nesreća koje su takođe, gradile istoriju F1. Kao Johen Rint, jedini posthumni šampion. Rint je imao samo 28 godina i bio je na pragu osvajanja prve titule u Formuli 1 kada je poginuo na slobodnom treningu, 5. septembra 1970. u Monci, nakon što je izgubio kontrolu nad Lotusom. Prvi na mestu udesa bio je Berni Ekleston, Rintov prijatelj i čovek koji je obeležio F1.

Tako je Rint postao jedan od 20 vozača Formule 1 koji su izgubili život tokom tih smrtonosnih decenija 60. i 70. godina 20. veka. Kada je poginuo, imao je 20 bodova prednosti u odnosu na Džekija Iksa, tri gran prija pre kraja šampionata. Belgijanac je mogao da mu preuzme krunu, ali je podbacio i Rint je postao prvak, nepuna dva meseca posle pogibije. „Nije bilo ispravno pobediti nekoga ko nije imao nikakve šanse da odbrani titulu. Johen je zaslužio tu titulu“, priznao je Iks. Rint je bio ratno siroče. Majka, koja je bila uspešna teniserka, i otac, student prava, poginuli su u savezničkom bombardovanju Hamburga. Johen je odrastao sa bakom i dekom i jedna je od najvećih vozača u istoriji F1.

U 2025. godini, Formula 1 je multi milijarderska industrija koja šparta kontinentom sa 24 gran prija širom sveta. Popularnost F1 je odavno prevazišla trkačke vikende, a dokumentovana je Netfliksovom serijom “Drive to Survive”. Novi hit trebalo bi da bude i film sa Bredom Pitom koji u bioskope stiže u junu. Od Farine 1950, do Luisa Hamiltona, Maksa Verštapena i Oskara Pjastrija u 2025, Formula 1 je prešla dugačak put pun rupa, ali je preživela i pored brojnih nesreća i kontroverzi.

Na kraju, ako vas zanima, u istoriji Formule 1, od prvog prvenstva 1950. do danas, ukupno je bilo 34 različita vozača koji su osvojili titulu svetskog šampiona. Hamilton i Mihael Šumaher su rekorderi sa sedam trofeja, a sve je izvesnije i da ćemo u 2025. da dobijemo i 35 šampiona - to će biti Pjastri ili Lando Noris. Zato, vidimo se u Imoli u nedelju u 15 sati. Takođe, za prethodnih 75 godina u Formuli 1 održano je ukupno 1.131 trka, a najviše pobeda ima Hamilton - 105. U istoriji F1 učestvovalo je ukupno 787 vozača, a od njih 115 ima bar jednu pobedu.

Pročitajte još