Šok tekst Dejli mejla: "Novak Đoković se raspada, treba da ide u penziju posle Vimbldona!"

U britanskom "Dejli mejlu", u tekstu koji potpisuje novinar Metju Lambvel, govori se o tome da Novak Đoković nakon šokantne eliminacije u Madridu "izgubio svoju auru nepobedivosti", kao i da bi bilo najbolje da se penzioniše posle VImbldona.

"Prošle nedelje u Madridu, Novak Đoković je u toku treninga sa trenerom Endijem Marejem mrmljao sebi u bradu. Govorio je na srpskom, ali suština je bila: „J*** ovaj sport, j*** tenis, j*** sve.“ U utorak uveče, povukao se sa narednog turnira u Rimu, na Italijanskom openu. Ako je neki sportista u istoriji zaslužio pravo da sam odluči kada je vreme za kraj, to je Đoković. Ali čini se da je to vreme vrlo blizu. Ima 37 godina, forma mu je u raspadu, a njegova nekadašnja nepobediva aura polako nestaje. Ne može da se povuče pre Vimbldona, jer je to verovatno njegova poslednja šansa da osvoji toliko željeni 25. grend slem. Ali posle toga, teško je videti kako bi mogao da se nosi sa naletom mlađih snaga na najvećim turnirima – koji su mu sada jedino i važni", počinje tekst "Dejli mejla".

"Izgleda kilometrima daleko od nivoa koji je Janik Siner pokazao na putu do osvajanja US Opena i Australijan Opena. Kada se spusti zavesa na Vimbldon sredinom jula – bilo pobedom ili porazom – to bi mogao da bude pravi trenutak da se stavi tačka na najveću karijeru koju je ovaj sport ikada video. Najporazniji aspekt Đokovićevog poraza od Matea Arnaldija rezultatom 6:3, 6:4 prošle subote u Madridu jeste to što nije bio naročito iznenađujući. Italijan je imao očajnu sezonu, kao i Alehandro Tabilo pre nego što je pobedio Đokovića u Monte Karlu. Ali trenutno – iako zvuči gotovo jeretički reći to naglas – Đoković deluje kao dobar protivnik za one kojima je očajnički potrebna pobeda. Nekada sinonim za doslednost, Đoković u poslednje vreme pravi mnogo grešaka – čak 32 protiv Arnaldija. Izgubio je prvi meč na četiri od poslednjih pet turnira. Za poređenje, pre toga je prvi meč izgubio na samo četiri od prethodna 78 turnira", piše Lambvel.

"Iako ovaj pad deluje naglo, njegovo nazadovanje traje već neko vreme. Od kada je osvojio tri od četiri grend slema u 2023, učestvovao je na 16 turnira, stigao do tri finala, ali nije osvojio nijedan trofej. U ovom lošem nizu desila se i zlatna olimpijska medalja, koja svakom narednom nedeljom deluje još neverovatnije. Dok mu blede sposobnosti, motivacija slabi, a telo se buni, uspeo je da skupi sve što mu je ostalo za još jedan poslednji cilj. Unazad gledano, pobeda od 7:6, 7:6 nad Karlosom Alkarazom možda je i najbolji meč u njegovoj karijeri. Kao da ga je taj poslednji napor potpuno ispraznio, ostavivši ga bez snage za "obične" turnire. Neće biti kao njegov trener Marej, koji je godinama igrao na nižim nivoima posle operacije kuka. Kada su ga pitali koji su mu ciljevi za sezonu na šljaci posle poraza u Monte Karlu, rekao je: „Rolan Garos. To je to.“


Posle Madrida pojavile su se naznake njegove nesigurnosti o nastavku karijere. Kada su ga pitali da li očekuje povratak 2026. rekao je: „Nisam siguran da ću se vratiti. Ne znam šta da kažem. Možda se vratim, ali ne kao igrač, naravno. Nadam se da ne, ali moguće je. „Stvari su drugačije, očigledno, u vezi sa mojim udarcima, telom, pokretima – to je realnost koju moram da prihvatim. Pokušaću da izvučem maksimum iz novih okolnosti, posebno na grend slemovima, jer su oni za mene najvažniji. Videćemo šta će biti.“

"Šta mu je ostalo kao motivacija? Poslednji veliki cilj je 25. grend slem, kako bi prestigao Margaret Kort i postao rekorder među muškarcima i ženama. Takođe, ostao je na 99 osvojenih titula, pokušavajući da uđe u "klub 100" sa Federerom i Konorsom. Pošto ove godine još uvek nije pobedio nijednom na šljaci – a može to učiniti jedino na nekom manjem turniru pre Rolan Garosa – osvajanje Pariza izgleda gotovo nemoguće. Ali činjenica da je prošle godine stigao do finala Vimbldona samo šest nedelja nakon operacije meniskusa pokazuje koliko znanje i iskustvo mogu da znače na travi. Uspeo je to jednom na Olimpijskim igrama – da li bi mogao da prikupi poslednje iskrice vatre u sebi za još jedan veliki plamen na terenima Ol Ingland klaba? Iskreno, teško mi je da to zamislim – ali ovo nije čovek kojeg treba prerano otpisati. Kakav bi to oproštaj bio: osma titula na Vimbldonu da se izjednači s Federerom, 100. ATP titula, 25. grend slem trofej. Kažu da u sportu ne postoji savršen kraj. A opet, mislili smo da ne postoji ni savršen teniser – dok se nije pojavio on", završava Lambvel, potrudivši se da kritički tekst ipak završi u pozitivnom tonu.