Tri utiska finala kupa Srbije: Tanjga se kasno probudio iz Milojevićevog vrtloga, Katai jednim potezom pokazao zašto ga je Piksi zvao

Ekipa Vladana Milojevića je baš kao i prethodne sezone nadigrala Staru damu u borbi za trofej najmasovnijeg takmičenje i tako došla do pete uzastopne duple krune.

Zvezdi je ovo 29. trofej kupa, a peti osvojen u finalima sa Vojvodinom koja ostaje na dva pehara ovog takmičenja u svojim vitrinama.

Iako su u nekim prethodnim mečevima umeli pomalo i da “štucaju”, beogradski crveno-beli su u dobrim delom današnjeg finala bili na visini zadatka i na kraju opravdali ulogu favorita na “Kraljevici”.

Jedan od utisaka utakmice je odluka Vladana Milojevića da izađe na teren sa dvojicom klasičnih napadača, što nije bio tako čest slučaj u prethodnom periodu.

Zvezdinog trenera nije pokolebala činjenica da je njegov tim u prethodnom prvenstvenom meču sa Novim Pazarom primio čak tri pogotka (3:3). Umesto da možda ojača vezni red i krene opreznije, kao što bi mnogi u meču za trofej uradili, on se odlučio se na ofanzivan pristup sa Šerifom Ndiajeom i Brunom Duarteom kao starterima, a iza njih su se našli Mirko Ivanić i Andrija Maksimović.

Takvo razmišljanje mu se isplatio i Zvezda je već do poluvremena došla do željenog rezultata, a strelac je bio upravo Duarte za kojeg su mnogi očekivali da će utakmicu početi sa klupe. Na kraju je Brazilac bio jedan od najboljih aktera utakmice, ne samo zbog pogotka već zbog sveukupnog utiska koji je ostavio.

Bio je Duarte veoma agilan tokom čitavog meča i neumorno se ponavljao bo bokovima, a upravo nakon jednog njegovog bega po desnoj strani je i pao pogodak crveno-belih. Dobar deo zasluga tu pripada i Maksimoviću, koji je lepo povukao kontru i pravovremeno uočio i sjajno uposlio svog napadača.

Kada je primetio da njego tim pada u igri, sredinom drugog poluvremena, uvođenjem Milsona i Kataija je ponovo vratio sigurnost u igru svog tima, a upravo je Milson na kraju i stavio tačku na ovaj meč.

Od momenta kada su sredinom prvog poluvremena primila pogodak, fudbaleri Vojvodine su delovali prilično pogubljeno na terenu gde je postojao samo jedan tim – Crvena zvezda. Međutim, sa ulaskom Dragana Kokanovića i Marka Veličkovića na startu drugog poluvremena, Stara dama je konačno prodisala i počela da bude opasna po gol protivnika.

Upravo je Kokanović preuzeo ulogu “motora” koji je pokrenuo Vojvodinu i preko njega je novosadski tim stvorio prvu pravu šansu u nastavku. Tukao je mladi ofanzivni vezista sa ivice šesnaesterca i opasno zapretio Omriju Glazeru koji je ipak ukrotio njegov udarac u 60. minutu.

Šest minuta kasnije Veličković je još više namučio Izraelca na golu Zvezde udarcem iskosa sa desne strane, ali je čuvar mreže beogradskog tima uspeo da loptu prebaci preko prečke. Preko njih dvojice je nominalni domaćin ovog susreta u još nekoliko navrata pritisnuo zadnju liniju tima Vladana Milojevića ali ipak bez rezultata.

Ostaje pitanje da li je pomenuti dvojac trebao da počne meč od starta, posebno što Kokanović u poslednje vreme pruža sjajne partije.

Iako već u poznim igračkim godinama, Aleksandar Katai je i dalje suvo zlato Crvene zvezde, to je i današnje finale pokazao. U momentima kada je početkom drugog poluvremena Vojvodina preuzela inicijativu, bilo je jasno da Vladan Milojević mora nešto da menja, a on je posegnuo za sigurnim rešenjem i uveo Magika u igru.

Uspeo je iskusni ofanzivac da unese mirnoću igru Zvezde, povezao joj igru na sredini terena, pomogao svom timu da zadrži loptu u nogama i praktično je na taj način ugušena ofanziva novosadskog tima koji je pretio da izjednači rezultat i uvede meč u dramu.

Na kraju je kao kruna odličnih 30 i kusur minuta koje je Katai proveo u igri došla i majstorija iz slobodnog udarca, kojom je postavljen konačni rezultat utakmice i začinjena nova dupla kruna. Pokazao je Katai da poziv Dragana Stojkovića Piksija u reprezentaciju nije nikako slučajan, a možda je momka iz Srnobrana prisustvo selektora na "Kraljevici" i dodatno motivisalo da se rastrči na terenu.

VIDEO: Piksi stigao na finale Kupa Srbije