"Kada vide mene, ne misle na Piksija!" Sandra Sremčević, ekskluzivno: Uskoro stiže novi selektor mlade reprezentacije! /VIDEO/

Nadam se da ću uskoro ugrabiti nekoliko dana i nažalost to će biti jedini odmor za mene ovog leta.

Sandra Sremčević

UEFA prozor koji je bio u junu veoma je komplikovan i težak. Veliki broj igračica završava svoje prvenstvo i jedini deo odmora koji imaju je sada. Mi smo našli kompromisno rešenje, odnosno selektorka. Iskoristila je ovo vreme posle uspeha koji smo napravili, odnosno nemamo takmičarski deo, nego prijateljski. Potrudila se da pozove i nađe, vidi i ovom prilikom gde smo, da se njima pruži šansa da zaigraju i imaju minutažu.

Vratila bih se na utakmicu protiv Mađarske u Mađarskoj, kada je Nina Matejić dobila loptu od jedne njihove igračice i izmislila šansu i tamo dala gol. Mađarska je porasla, i muški i ženski fudbal. Cela grupa nije za potcenjivanje. Nije bilo lakog protivnika, iako je bilo teško izaći na kraj i odigrati ovako kako je Lidija napravila. Ja sam večiti optimista, nikada se ne predajem, niti ćete čuti od mene da kukam. Ako neko veruje u gol u 97. minutu, ja verujem. Nama je trebao bod ili pobeda protiv Finske. Bilo je fenomenalno, da uzmete još tri boda. Odete još sigurniji tamo. Suze su mi krenule kada smo dali gol, bez obzira na značaj ili ne. U tom momentu smo Bojan Pavićević i ja smo se grlili, skakali. Bila sam presrećna, ako je neko verovao, ja sam verovala.

Grupa uopšte nije za potcenjivanje. Bila je teška, nisu to laki protivnici. Danas svi igraju fudbal. Nijanse su u kvalitetu, pogotovo u ženskom. Svi savezi se trude i podižu. Ne mogu da budem nezadovoljna. Odradile su "junački" i pored prvenstava. Mnogo sam srećna, jer veliki je ovo uspeh. Za žensku reprezentaciju i ceo Savez.

Izuzetno cenim i Dragišu Zečevića i Lidiju. Stručni su i fenomenalni oboje. To su nijanse. Ne vidimo fudbal na isti način. Neko voli napadački, neko defanzivni. Ne bih ulazila u struku, niti je moj posao. Ne bih pravila razliike, njih dvoje su fenomenalni. Oboje su divni, školovani, veliki radnici. Selektor Dragiša je imao ciklus koji je imao, završio se tako. Mi smo negde Lidiju i spremali, ona je naš ponos. Prva žena sa PRO licencom ikada u Srbiji. Pored nje imamo još dve, i Danku Podovac i Tamaru Jovanović iz Niša. Sada se lestvica podiže. Zeka je bio igrač, trener, ali Lidija je žensko, bila je ženski fudbaler, ženski fudbalski trener u srpskoj ligi i inostranstvu.

Radila je sa mlađim selekcijama, a sada ih je odvela na Evropsko, gde smo bili peti, veoma teško da se plasirate. Ovo je njen rad posledični, a sada je sve došlo na svoje. Dragiša je prihvatio da ostane u sistemu, jer je dugo tu. Zna sve devojčice u Srbiji. Imao je tešku grupu ove godine za evropsko. Gol im je falio. Čujem se sa njima, a oni kažu: "Potpredsednice, u 85. minutu idemo na Evropsko, u 93. se borimo da ostanemo u B grupi". To je fudbal. Imamo divnu grupu ljudi koja se u savezu bavi ženskim fudbalom. Od direktora Pavićevića, do selektora Petrovića, Lidije, tim menadžera Bojane, Marije, Mirele...Mi smo jedna mala, ali odabrana ekipa i ništa od toga ne bi bilo da nema devojaka i klubova u Srbiji.

To mi je jedan od najtežih perioda za skoro deceniju u ženskom fudbalu. Razočarane one, selektor, kao i mi. Švedska je velesila. Nismo išli tamo da napravimo revoluciju. Kako bi rekao Bojan Pavićević da smo održale "čas fudbala" Islandu u Srbiji. Onda smo otišli tamo, pa smo izgubili. Ti baraži koje smo imali, kada smo igrali sa Bosnom u Zenici. To su možda bili okidajući momenti da nešto moramo da menjamo. U tom momentu odlučujućem za promene, ja bih rekla da je to počelo malo ranije. Nije trebalo da imamo te momente i baraže, da smo možda mogli da prođemo grupu. Imali smo kiks sa Poljskom. Posle par godina jednog selektora, pa dođe novi - nije lako.

To suštinski i jeste moj posao. Niti sam selektor, igrač ili psiholog. Moja podrška jeste logistika i da sa mnom probamo da probijemo granice u tom smislu. I privatno i poslovno je odziv dobar, kao i komentari. Nikad više nije pričano u poslednje dve godine u ženskom fudbalu u Srbiji, ali ne toliko kao u Evropi i svetu. "Pepsi" je radio globalno istraživanje gde će ženski fudbal biti 2030. godine peti sport na svetu.

Mnogo. Nije to tema koju volim. Šalu na stranu, teško mi je, ja sam u ovome 24 sata dnevno. Znam i zbog UEFA i komiteta, gde je Savez, a gde smo mi. Ne mogu da budem nezahvalna, niti da se žalim. Ne mogu da kažem da ne radimo, radimo, nekad i van ljudskih napora. Ogromna zahvalnost i devojkama i Fudbalskom savezu Srbije. Mi se pomeramo, žao mi je, ali ispada da smo u razvoju. Jesmo u razvoju, mislim da će naše vreme tek doći.

Jeste odjeknulo. Ući u A Ligu nacija, biti među 16 najboljih iz Srbije, to je stvarno veliki uspeh i dobili smo čestitke od svih. Od Nadin i Lakovića. U tih par dana ne znam ko nije zvao i čestitao. I ko gleda i ko ne gleda. Nevezano od UEFA, veliki uspeh. UEFA veoma ulaže u tom smislu marketinškom, Liga šampiona. Podigli su takmičenje Kup Evrope. Budžet za Evropsko podignut je sa 14, 15 miliona na 42. Svašta rade, a mi smo tu, pratimo ih.

Nažalost moramo da se dotaknemo toga, a to je materijalna osnova za klubove. Naše lige i klubovi nemaju sponzore i nemaju finansijsku pomoć. Savez se maksimalno trudi. Radimo i projekte sa UEFA, plaćamo kondicione trenere, službena lica, delimično prevoz. Svašta nešto na tu temu. Omogućavamo prenose, TV lajv celog kola. Finansijska sigurnost i mogućnost pravljenja profesionalnih ugovora, obeštećenja, trening kompenzacije, to nije dobro.

Kada bi finansijski klubovi bili stabilni, kada bi imali određenu količinu novca, sigurnu, koju bi mogli da plasiraju za plate devojkama. To bi pomoglo, a generalno svi imaju "plutajuće budžete" i teško je. To inostranstvo deluje primamljivo devojkama, jer su svi u boljoj situaciji nego mi. Ovim putem molim ko god da je pobornik sporta i želi da pomogne i investira u ženski fudbal, biće dobrodošao. U savez ili u klubove. FIFA bi trebalo da u januaru 2026. godine donese neke odluke vezane za trening kompenzaciju, što mi nemamo u ženskom fudbalu. Nadam se da će i tu doći do nekog boljitka i pomeranja.

Toga stalno ima, ali savez ne može da jednom klubu pomogne, a drugom ne. Mi nemamo tu mogućnost. Mi hoćemo i želimo, ali nemamo tu mogućnost da sada nekom klubu damo, a nekom ne. Možemo samo da donesemo neku odluku za generalnu pomoć svim klubovima, a ne jednom. Žao mi je što nam je to problem. Truda imamo, rada imamo, talenta. Pokazujemo i sa mlađim selekcijama i u reprezentaciji. Dva kluba nam nastupaju u Evropi. Žao mi je što tu ne možemo da budemo jaki, mislim da bismo napravili "čudo". I ovako smo bez toga napravili, a zamislite kada bismo imali još novca, gde bi nam bio kraj.

Jeste. To je stav Fudbalskog saveza Srbije da ova tri stadiona nova promovišemo. To su lepe manifestacije, lepi događaji za ta manja mesta. I za Leskovac i za Loznicu, Zaječar. Bude publike. Mislim da smo sa Škotskom napravili rekord, skoro 4000 ulaznica, na ovim drugim nešto manje. U Staroj Pazovi nekako bude najmanje ljudi, a mi je veoma volimo. Devojke se tu osećaju kao kod kuće. Leskovac i Loznica bili su fenomenalni.

Ne mogu ja to da sakrijem. Jesam objektivna i trudim se da budem maksimalno. Nisam taj tip koji će reći da Zvezda mora po svaku cenu. Sviđa mi se što se Vojvodina pokrenula, takođe TSC. Janoš i ja smo bili zajedno na toj utakmici. Takođe mi se sviđa što će Partizan da napravi sa ŽFK Slogom. Ta pomeranja su moj deo posla, da animiram te ljude da bude interesantno, da imaju šta da vide i da je veoma lep fudbal. Ne mogu da sakrijem emocije. I da nije Zvezda pobedila, isto bih reagovala. Sve je zasluženo i deo jednog procesa, truda, dugogodišnjeg i da dolazi na naplatu. To može biti Vojvodina, TSC, Spartak ili Mašinac koji se vratio u Superligu i ima 25 titula. Mašincu ispadanje u Prvu ligu ništa ružno nije donelo, čak mnogo bolje. Sada se vraćaju i očekujemo da zablistaju.

Sara je igrom slučaja kada je padala sama sebi uspela da sedne na nogu. Nije samo povredila zglob ukoliko sam ja dobo razumela lekare, puklo je još nešto dodatno. Imala je dve intervencije. Milano je tražio da tamo dođe i da se operiše, hteli smo sve da odradimo mi, ali oni nisu dozvolili. Sada je trenutno kod nas na oporavku i veoma dobro ide i nadamo se za par meseci da će Sara biti u redu.

Jesu. Prave devojke, profesionalke i fudbalerke. Ništa manje nisam ni očekivala. Saru znam od neke 12, 13. godine, a Ninu Matejić znam od sedme ili osme godine. One su sada velike devojke, da ne kažem žene i ozbiljni igrači i veoma mi je drago zbog toga.

Trudim se da što manje razgovaram na tu temu. Sofija je beskrajno talentovana, veliki radnik i profesionalac. Odbila je raznorazne klubove i prošle godine i ove da bi bila tu sa Zvezdom. Voli Zvezdu i Ligu šampiona koju je ona u svojoj glavi zacrtala da treba da igra. Prošle godine su imali peh sa crvenim kartonom protiv Anderlehta u prvom minutu. Nadam se da u ovom momentu neće. Ja se ne brinem za nju. Ona je toliko ispravna, da je upoznate nikad ne biste rekli da sam ja njena majka.

Kako ne. Da je neko drugo dete u pitanju, imala bih sumnju, ali u ovom momentu pošto znam ko je i šta je, ona to toliko dobro nosi. Nekada ja njoj čestitam kako se bori sa tim sa nepune 22 godine. Mislim da njeno vreme dolazi, bez obzira čija je ćerka i ko joj je majka da ona svoj talenat i sve to pokazuje na terenu i golovima, igrom, minutažom. Van Zvezde i u reprezentaciji.

Ja se trudim da ne bude. Moj suprug je bio fudbaler, razume se. On i Sofija se na te teme ne razumeju uopšte i bolje da ne pričaju o fudbalu. Ja retko kad pričam sa Sofijom o fudbalu i trudim se da retko kad komentarišem. Postoje ljudi koji su slični za to. U klubu trener, selektor. Više komentarišemo tuđe utakmice i u ženskom i muškom fudbalu, jer se to gleda na svim televizorima. Suprug i ja pričamo puno i veoma mi znači njegovo mišljenje, nekada ne vidimo isto. Dobijem drugi ugao koji me zamisli. Prija tuđe mišljenje svakako i širina.

I njih gledam. Ne toliko na televiziji, koliko preko portala, Jutjuba. Gledam one koje me interesuju.

Volela bih da budemo trendu, da bude normalno. Da ne bude za mesec dana interesantno, pa onda nikome ništa. Volela bih da bude normalno, kao što mi dajemo podršku svim selekcijama, bez obzira da li je muška ili ženska. Da bude normalno i da se podrazumeva, a ne da pričamo o tome kao da je to nešto posebno. Zadovoljna sam, sve ide u dobrom pravcu.

Kada vidite mene, nećete da pomislite na Piksija, nego ćete da pomislite na ženski fudbal. To jeste asocijacija generalno. Drugi je prefiks prve potpredsednice ikada u Fudbalskom savezu Srbije. Nije loše. Kada radite ono što volite, to je najveći luksuz u životu, a ja ovo što radim veoma volim.

Status koji smo imali u Albaniji i Tirani je bio fenomenalan. Nema reč da se kaže i da se zameri. To je bilo prvi put u životu da sam na stadionu, da pevam himnu i ne čujem samu sebe. Jasno vam je koliko ljudi je pevalo, zviždalo. Prvi put sam imala tu neku emociju, ali verujte da je bilo lepo. Lep im je koncept stadiona. Volela bih da smo pobedili, ali ne mogu da nosim loše emocije i utiske odatle. Posle toga smo leteli za Niš. Ja sam otišla za Loznicu na finale Kupa, pa sam se vratila na Andoru. Leskovac je opravdao očekivanja i bila je dobra utakmica. Kao da nam je nešto falilo za Mitra, tri gola, sve je bilo fenomenalno. Pune tribine.

Nadam se uskoro. Ima par kandidata u opticaju, ali ne bih sada kalkulisala sa imenima. Moramo da ostavimo dozu neizvesnosti, pa da odjekne. Vratila bih se na Novi Sad i jubilej povodom 10 godina od zlatne medalje na Svetskom prvenstvu za mlade na Novom Zelandu kada je Srbija bila prvak sveta. Bilo je fenomenalno. Tako su me ganule emocije, sećam se tog takmičenja. Bila sam malo više pod emocijama i srećna što sam bila deo toga i što sam sada bila u prilici da im se obratim i čestitam. Nije mala stvar biti prvak sveta, to je fenomenalno. Svaka čast našem marketingu.

Promena neće biti. Lidija je tu, pokazala je da ume i da zna. Dobra stvar je što do februara nemamo nijednu takmičarsku utakmicu. Svi prozori koji budu bili, što u prošlom ciklusu nismo imali, jer je sve bilo takmičarski. Stalno je bio neki baraž, doigravanje. Sada smo mirni, Lidija ima vremena da ne miru isprati sve igračice, da odgleda, da ima prijateljske utakmice. Da proba, da menja. Taj period mnogo znači, ne jurite ništa i nemate pritisak. Bukvalno možete da uživate u svom poslu i da od toga što imate pravite ono što mislite da je najbolje i da sa tim u februaru izađete u novi ciklus Lige nacija i početak takmičenja za Svetsko prvenstvo.