Osmorica na "pranju" u Minhenu: Inter u finalu Lige šampiona ima oružje koje PSŽ može samo da sanja

S Interove je činjenica da je do finala pokosio gigante kakvi su Barselona i Bajern, istina i PSŽ je izbacio Liverpul, ali za razliku od Parižana ima veliko iskustvo u ovakvim mečevima. Uostalom, baš pre dve godine je igrao finale Lige šampiona u Istanbulu i – izgubio ga.

Tada su Nerazuri nesrećno pali u šahovskoj partiji sa Mančester sitijem (0:1), strela Rodrija je odlučila, a veliku ulogu odigrao je golman Ederson Moraeš sa odbranama u drugom poluvremenu. Tada Lautaro Martines i Romelu Lukaku nisu iskoristili zicer, a Federiko Di Marko je pogodio prečku i treća titula prvaka Evrope ostala je san.

Siti je stigao do prvenca i do slavlja došao kroz veliki strah i zebnju, zbog čega su mu igrači izgledali kao da imaju olovne noge. Međutim, sve se to zaboravlja, a pamti trofej, odnosno ostaju otvorene rane velikanu iz Milana.

Sada, ipak, imaju šansu da ih zacele.

U tom istanbulskom finalu u startnoj postavi igrala su čak osmorica fudbalera iz aktuelnog kadra Intera. Otišli su samo Marcelo Brozović (Al Nasr), Andre Onana (Mančester junajted) i Edin Džeko (Fenerbahče), što znači da je ostao gro ekipe. Njih su zamenili Jan Zomer, Markus Tiram i Henrik Mihtarjan i pokazali su se kao bolji od prethodnika.

Utisak je da su namazanija i jača ostala osmorica. U Istanbulu su bili Alesandro Bastoni, Frančesko Ačerbi, Mateo Darmijan (sada rezervista), Di Marko, Denzel Damfris, Nikolo Barela, Hakan Čalhanoglu i Martines.

Bastoni je narastao kako godinama, tako i igrački, Ačerbi je bio džoker iznenađenja i čovek čije je iskustvo presudilo sa Barselonom, a faktor X u polufinalu bio je Damfris sa dva gola i dve asistencije. Precizan sa "kreča" je bio Čalhanoglu, ali nije samo zbog toga u paru sa Mihtarjanom zaslužio pohvale, već i zbog igre u oba pravca i pretrčanih desetine kilometara, odnosno urađenog prljavog posla.

Izlišno je pričati o kapitenu Martinesu i njegovom značaju za ovu ekipu, čoveku oko kojeg se sve vrti i čini streašan tandem sa Tiramom, a sve uz pomoć sa klupe Medija Taremija.

Istina je da je Darmijan u jeseni karijere, ali njegovo mesto dobro popunjava snažni Jan Bisek, koji je tek nagovestio kakav će defanzivac postati sa neverovatnim fizikalijama.

Za razliku od Intera, pariski Sveci mogu samo da sanjaju o tome, prevashodno zbog mladosti ekipe. Nikako ne može da se kaže da Đanluiđi Donaruma, Usman Dembele, Markinjos, Fabijana Ruisa i Ašraf Hakimija nemaju iskustva, ali može za veliki vrtić poput Vitinje, Dezirea Duea, Nuna Mendeša, Vilijama Paća, pa i Hviče Kvarachelije. Da ne pričamo o Gonsalu Ramosu, Bredliju Barkoli, Vorenu Zair-Emeriju i Lukasu Beraldu.

Parižani su napravili potpunu rekonstrukciju ekipe i zaokret u odnosu na zvezde koje su gajili do skoro, pa i u odnosu na pre pet godina kada su igrali finale Lige šampiona i izgubili od Bajerna.

Tada su na terenu bili Nejmar, Mbape, Di Marija, Tijago Silva i drugi, a od tog tima je ostao samo "poslednji Mohikanac" – Markinjos. Brazilski štoper je sada lider i kapiten tima Luisa Enrikea i to kao jedini sa iskustvom iz finala, jer ne možemo da računamo još ispovređivanog i čoveka iz senke Presnela Kimpembea, koji je tad imao ulogu startera, a sada je bliži kraju karijere nego tom statusu.

Podatak koji mnogo govori i baš on bi mogao da odluči finale, a Inter je tu u velikoj prednosti. Međutim, sve to na terenu mora da se pokaže.

VIDEO Inzagi može da postane heroj