Kakvo je to "groblje šampiona" na Vimbldonu i šta je tamo radila zvezda u usponu?

Kompleks u Vimbldonu ima neku posebnu energiju. Doprinose tome cakum-pakum sređeni navijači, uglađeni travnati tereni, besprekorna organizacija...

Centralni teren je impozantan. Pravi je spomenik istoriji koja se na njemu piše. Uz njega je odmah i teren broj 1.

Međutim, onaj koji se posebno izdvaja je teren broj 2 - i to ne samo po svojoj lepoti. Smešten je u najjužnijoj tački kompleksa - na njegove tribine staje oko 4.000 gledalaca, što atmosferu čini intimnijom, a navijači se osećaju bliži svojim omiljenim igračima.

Da bi do njega došli, tenisere i teniserke moraju da sprovedu koridorima kojima inače idu posetioci.

"Samo malo, prolaze igrači, napravite mesta".

Po toj rečenici svi navijači već znaju da mogu da pripreme telefone i ovekoveče taj neobičan momenat - a onda i da se zapute na svoja mesta na tribinama.

Zbog te udaljenosti od svlačionica, teren broj 2 i nije baš omiljeni teniserima i teniserkama. Ono zbog čega ga pojedini još manje vole je njegovo popularnije ime - a to je "groblje šampiona".

Brojnim favoritima osujećene su tu namere da dođu do samog kraja.

Lista šampiona koji su pretrpeli teške poraze na tom travnjaku uključuje Ivon Gulagong (1974), Džona Mekinroa (1979), Džimija Konorsa (1983, 1988), Virdžiniju Vejd (1984), Peta Keša (1991), Majkla Stiča (1994), Andrea Agasija (1996), Končitu Martines (1998), Ričarda Krajičeka (1999), Pita Samprasa (2002), Serenu Vilijams (2005), Venus Vilijams (2006), Martinu Hingis (2007)…

Uzrok takvim ishodima mnogi su tražili u činjenici da je tu ranije bio teren broj 13. Kako su Britanci poručili - priče da je izgrađen na starom indijanskom grobu pokazale su se kao neosnovane.

Prvi put na njemu smo bili zbog Olge Danilović – koja nije iskoristila ono što nudi ovaj teren, pa je izgubila od favorizovane Medison Kiz.

Drugi put smo otišli iz čistog zadovoljstva. I da vidimo kako to uživo izgleda Žoao Fonseka i zbog čega su 18-godišnjaka već uzdigli među zvezde.

Novinarska mesta bila su gotovo popunjena. I ostali su želeli da svedoče valjda nastajanju novog šampiona.

Brazilac je ove sezone skrenuo pažnju na sebe. Iako je i dalje novajlija među profesionalcima, ove godine može da se pohvali nekim velikim pobedama. Na Australijan openu je eliminisao Andreja Rubljova, a onda je u Buenos Ajresu osvojio prvu titulu.

Iako na ostalim turnirima nije beležio značajnije rezultate – na svakom je imao veliku podršku sa tribina.

Tako je bilo i u Londonu. Svi oni neutralni, bili su na strani mladića iz Brazila. Uz njega su stali i oni stariji, koji su već “novu priču” dobili sa Sinerom i Alkarasom, ali u najvećoj meri deca koja su tokom celog meča protiv Nikolasa Đarija pozivala na navijanje: Žoao - Fonseka.

- Gde god da je, ljudi polude i jure ka njemu - objasnio je nedavno Mateus Kampos Kastro, reporter ESPN Brazil.

Iako to možda na terenu nije bio, svakako je bio favorit publike. I doživeo je poraz na toj "ukletoj" dvojci. Đari ga je savladao sa 6:3, 6:4, 3:6, 7:6 (4).

Pokazao je Brazilac zašto u njemu mnogi vide budućeg šampiona - imao je snage, pogađao je neke izvanredne uglove - ali mu još fali - pa, godina. Iskustva.

A zašto se digla tolika graja oko začetnika nove ere, kada su tu već Siner i Alkaras. Je li se okrenulo to nešto u svesti teniskih navijača, koji posle "velike trojke" ne žele više samo rivalstvo dvojice - već bi da im priključe još jednog?

Svakako, Fonseka ne beži od toga. Hrabro ističe svoje ciljeve:

- Moj san je da budem prvi na svetu - rekao je ne tako davno.

Znamo još jednog koji je tu rečenicu izgovorio znatno ranije i koji je "pokvario" žurku dvojici. Teško će iko ponoviti ono što je Novak Đoković uradio, ali Fonseka ima svo pravo da se nada da će i njega istorija pamtiti.

VIDEO Zašto Đoković više voli ananas od jagoda na Vimbldonu